Kao i sve i kao i svi na ovoj planeti, i muškarci su podložni promenama. Tokom godina, od majčine sise, zabavišta, osnovne škole i srednje škole, fakulteta ili posla, do braka i penzije, svi mi prolazimo kroz različite životne faze. I u svakoj od tih faza imamo različite prioritete prema kojima ravnamo sve drugo što radimo i sa kime to radimo. Istina, sise su manje više nepromenljiv prioritet od rođenja do smrti, ali kako u ovom tekstu želimo da se pozabavimo psihologijom muškarca na malo dubljem nivou, sise ćemo, nažalost, morati da ostavimo po strani. Ovog puta, umesto među njih, zaronićemo u duboke vode muških neostvarenih želja, svega onoga zbog čega smo se zbog gore pomenutih prioriteta u jednom životnom trenutku morali odreći. Ili ipak nismo…
Život je zbir odluka koje donosimo i izbora koje činimo. Neke i neki od njih su pravi, a neki su opet – pogrešni. Na kraju tog sabiranja važno je znati da iza svake odluke, bila ona ispravna ili pogrešna stojimo samo mi. Jedino tako nećemo imati opravdanje za greške koje smo činili, baš kao što ćemo jedino tako moći bez imalo sumnje da uživamo u plodovima svojih uspeha. Čitajući pre neki dan na jednom internet portalu listu onoga za čime, prema urednicima tog portala, muškarci pod stare dane najčešće žale, pri čemu su se na listi od desetog do prvog mesta našli timski sport, prijatelji, tuče, brza kola, nerešeno bračno pitanje, propuštene seks prilike, robovanje poslu, zanemarivanje zdravlja, kajanje što nisu više vremena proveli sa ocem i konačno propuštene prilike da ostatak života provedu uz svoju srodnu dušu, na pamet mi je palo nekoliko stvari. Kao prvo – besmislenost ovakvih listi. Posmatrajući spisak onoga što je navedeno u startu sam lično dodao još nekoliko stvari zbog kojih bi ja žalio ili već žalim.
Kada bi redom svi muškarci ovog sveta dodali po samo jednu svoju nikad prežaljenu i ostvarenu želju, na kraju bi to bila jedna višemilionska lista propuštenih šansi i prilika. I upravo u ovom „propuštenih“ nalazi se i drugi deo onoga što mi je palo na pamet, i priznajem, pri tom padu prilično otreznilo. Jedini razlog zbog kojeg postoji gore pomenuti spisak neostvarenih želja leži u tome što te želje MI nikada nismo ostvarili. Zbog čega – posla, karijere, roditelja, fakulteta, ljubavi, dece, braka… Ne. Samo zbog nas. Zato što nismo imali dovoljno petlje, što smo se stegli u trenutku kada se, možda, trebalo samo za još mikron snage iscimati kako bi se te želje ostvarile.
Šta, žališ za time što se nikada nisi bavio nekim sportom? Čemu žaljenje – ustani iz svoje udobne fotelje i kreni. Izgubio si kontakt sa prijateljima zbog posla, devojke..? Izvini, ali za prekid kontakta su potrebne dve strane. Možda se jednostavno nisi dovoljno potrudio da zadržiš i jedno i drugo. Mogli bismo nastaviti ovako u nedogled i kod svake od ovih 10 stavki ti dokazati da nije fora u tome što nisi mogao, već što nisi smeo ili hteo. Zbog čega? Uglavnom zbog sopstvenog komoditeta, jer ipak nešto bi morao i žrtvovati da bi ti se te želje ostvarile. Naravno da ova naša priča teži ka nekom savršenstvu i da pomalo idealizujemo stvari, ali samo zato što smatramo da je moguće postići taj idealni život. Svakako, zahteva velike napore, ali jedino tako ćeš moći da se osvrneš na svoj život i kažeš – živeo sam. Iako ti koristi, čak i dok čitaš ovaj tekst gubiš trku sa vremenom. Poenta nije u 10 prilika koje si propustio, uvek će biti novih, već u satu gledanja televizije, blejanja u prazno tokom kog nisi učinio ništa. Upravo ti minuti su najkrivlji zato što postoje propuštene šanse. One će ti se pružati iznova i iznova, samo je pitanje da li ćeš se ti odreći svoje uljuljkane i bezbedne udobnosti da bi ugrabio koju..
Нема коментара:
Постави коментар